Oprema i delovi za bicikle

Oprema i delovi za bicikle se sastoje od

  • rama (ram za drumski i brdski, triatlon bicikl, za x sportove)
  • pogonski deo
  • lanac
  • zadnji lančanici
  • pedale
  • menjač brzina (prednji menjač, zadnji menjač, ručice menjača)
  • kočnice
  • ručice kočnica
  • amortizeri (prednji i zadnji amortizer)
  • točkovi
  • obruč bandaš
  • glava nabla
  • spoljašna guma
  • unutrašnja guma
  • sedište, šticna i obmujnica šticne
  • upravljač
  • šoljica upravljača
  • lula
  • ručice upravljača
  • sajle i bužiri

Biciklistička oprema

odeća i obuća

Rađena je iz trpežnih i lakih materijala. Cipele za drumski bicikl su aerodinamične i puno lakše. Često se koristi karbon. Patike za brdski bicikl imaju dupli podplat za bolji orijam kod hodanja po lošem terenu.

Ram je skelet koji drži bicikl na okupu. Vrsta rama se razlikuje kod muškaraca i žena. Nekada je pravljen samo od čelika, a danas postoji veći izbor, u zavisnosti od cene.

  • Čelik
  • Hrom molidben
  • Aluminijum
  • Skandijum
  • Ugljenik karbonska vlakna
  • Titanijum
  • Hibridan

Ramovi za drumski i triatlon bicikl

  • Drumski bicikl (sloping ili klasične geometrije)
  • Bicikl za trke na termometar (TT time trial)
  • Triatlon bicikl
  • Bicikl za velodromske igre

Ramovi za brdski bicikl

  • Kros kantri (Cross county XC)
  • Slobodnim stilom (Freeride)
  • Daunhil (Downhill DH )

Ramovi za brdske bicikle se dele na

ramove sa krutom zadnjom vilom (hard tail) lakši ram bez zadnjeg amortizera koriste se za KROS KANTRI XC

sa zadnjim amortizerom (full suspension)

(soft tail) kompromis između ramova sa krutom zadnjom vilom i sa zadnjim amortizerom, poseduju mali hod zadnjeg amortizera koji se aktivira uvijanjem same vile.

Bicikli za x sportove

  • Dirt
  • Stret
  • Trail

Srednji pogon i osovina srednjeg pogona

Prenosi silu bicikliste sa pedala na lanac.MTB(srednji pogon drumskog bicikla) -Sastoji se od osovine, leve i desne kurble koje se na osnovu navlače i u koju se šrafe pedale.

Desna, pogonska kurbla nosi lančanike 1-3 komada u zavisnosti od koncepta

Na velikom lančaniku standardni broj zupčanika za brdske bicikle je 42-44 kod ostala dva uglavnom oko 22 i 34. Kod drumskog bicikla broj zupčanika iznosi od 49-53

Lanac

Lanac prenosi snagu sa srednjeg pogona na zadnje lančanike i predstavlja deo bicikla koji se najbrže troši i najčešće se menja. Sa povećanjem brzina, lanac je postao duži i brže se trošio. Danas je potrebno menjati lanac na 3000-4000 km kod drumskih bicikli, odnosno na svakih 1000 km kod brdskih, jer se brže troši. Kriterijum za promenu je razvlačenje po dužini od oko 2 cm na 100 pinova (1%dužine)

Stavljanje novog lanca je potrebno izvršiti tako da bude usklađen sa ostalim delovima u istoj klasi.

Zadnji lančanici se nalaze sa desne strane zadnje osovine (u žargonu kaseta). Produkt broja zadnjeg i prednjeg zupčanika je broj brzina. Može ih biti od 6-10. Moderni brdski od 7-8 a moderni drumski 9-10.

  • šestofaz
  • sedmofaz
  • osmofaz
  • devetofaz
  • desetofaz

Podela prema mehanizmu:

  • klasični zadnji sa navojem samo kod bicikala niže klase
  • freewheel sa mehanizmom koji omogućava direktnu spregu sa točkom u smeru kretanja, u suprotnom slobodu bez pokretanja točka.

Pedale

Pedale su podnožica koja se pritiska da bi se vršio konstantan rad. Snaga se prenosi preko dve pedale i srednjeg pogona na točkove bicikla.

Podela:

  • Obična pedala
  • Pedala sa sistemom klipsera
  • Sportska (šimanova) pedala

Sistem klipsera(korpica) je zbog nedostatka bezbednosti korišćenja odbačen.

Šimano pedala(SPD)pedala zahteva korišćenje i biciklističkih patika Kao prednosti se ističe da se težina prenosi na obe noge i mišići nogu ravnomerno angažuju u vožnji, noga ne može da sklizne, a prepreke je moguće sa lakoćom prelaziti.

Prednji menjač

Šimanov, Deor XT prednji menjač za brdski bicikl (e-tip).

Menjač je mehanizam za promenu brzina, sastoji se iz fiksnog i pokretnog dela (kaveza). Prema konstrukciji fiksnog dela prednjih menjača, razlikujemo menjače koji se vezuju obujmicom za ram i menjače koji se montiraju na osovinu srednjeg pogona, poznat je i kao e-tip (e-type). E-tip menjača se montira direktno na šoljice srednje osovine čime je znatno olakšano podešavanje (prikazan na slici), ali otežana demontaža koja zahteva skidanje celog srednjeg pogona. Najčešće se koristi kod ramova sa zadnjim amortizerom konstruisanih tako da montaža ma koje od obujmica nije moguća ili kod krutih ramova čija je cev u koju ulazi šticna većeg prečnika od standardnih obujmica. Menjači koji se pomoću obujmice fiksiraju za ram dele se u 2 grupe i to su oni kojima se obujmica nalazi iznad osovina oko kojih se kavez pokreće bottom swing) i one kod kojih se pokretanje kaveza vrši iznad obujmice ( top swing). Pored ove podele koja je navedena, prednji menjači se razlikuju i prema potezu sajle:

  • Potez sajle odozgo – češće kod MTB bicikli, jer je lanac zaštićen od prljavštine
  • Potez sajle odozdo – češće kod drumskih bicikli
  • Sa pregibom, oba poteza (dual pull) – noviji izum, univerzalna primena.

Prednji menjač ima standardno dve ili tri brzine, zavisno od prednjeg pogona. Dvobrzinski (nazvan i dupla) je uglavnom kod drumskih bicikala, trobrzinski (nazvan i tripla) je standardan kod brdskih bicikala, za lakšu kontrolu kod manjih brzina na lošim putevima.

Zadnji menjač

Kampanjolov zadnji menjač iz 1983.

Zadnji menjač upravlja primenom brzina na zadnjem lančaniku, koja se vrši odgovarajućom ručicom menjača (triger, tvister ili šifter) posredstvom skraćivanja ili produžavanja sajle. Pri promeni brzine na viši stepen, sajla se produžuje a menjač zateže lanac čime se pomera u desnu stranu na veći lančanik i viši stepen brzine. Pri prebacivanju u nižu brzinu proces je suprotan, sajla se zateže (skraćuje), a menjač popušta lanac koji se pomera na levi lančanik, tj. na nižu brzinu. Menjači se razlikuju prema dužini kaveza (rastojanju između gornjeg i donjeg točkića (pulija) menjača), pa prema tome postoje tri različite dužine zadnjeg menjača (kavezi se prave u tri veličine):

  • Zadnji menjač sa kratkim kavezom
  • Zadnji menjač sa srednjim kavezom
  • Zadnji menjač sa dugim kavezom

Veličinom kaveza je je određen kapacitet menjača, tj. razlikom broja zuba najmanjeg i najvećeg lančanika kako kod srednjeg pogona, tako i kod zadnjih lančanika. Ovo je razlog zašto su kavezi na drumskim biciklima kraći od kaveza na menjačima MTB-ova.

Ručice menjača

Menjač sa sistemom poluge.

Šimanov triger šift.

Ručice menjača se drugačije nazivaju i šifteri. Postoji više vrsta ručica menjača. Na starim drumskim biciklima bile su monitarne na diagonalnoj cevi rama, dok se danas nalaze na kormanu. Standardno je leva ručica za menjanje brzina na prednjom lančaniku, dok desna menja brzine na zadnjem lančaniku. Vrlo specifične su ručice na drumskim biciklima, stare sa sistemom poluge i novije koje su integrisane u sa sistemom kočnica.

Sportske ručice na brdskom biciklu se mogu klasifikovati u nekoliko varijanti:

  • Menjač sa sistemom poluge
  • Triger šift ili okidač (Rapid Fire)
  • Tvist šift ili grip šift
  • DCL šimanov sistem ili šamaraljke (dual control lever – DCL)

Menjač sa sistemom poluge – na polugu je fiksirana sajla, okretanjem oko jednog kraja se nateže ili opušta, čime se menjaju brzine. Ovaj sistem je u upotrebi od nastanka bicikala sa brzinama, ali je danas skoro potpuno potisnut sa tržišta MTB opreme. Šimano je forsirao sistem rafalne vatre (Rapid Fire) kod nas poznatiji kao okidači dok je SRAM patentirao daleko jednostavniji, ali kratkotrajniji i tada manje precizni sistem Grip šift 

Triger šift ili okidač – rade po sistemu okidanja, kako napred, tako i nazad. Primena je rešena tako da palac penje lanac na veće lančanike, dok ga kažiprst spušta. Okidačii su veoma dobro rešeni, sigurni u svom radu, a najviše klase imaju i lagere ugrađene u svoj sistem. Ono što je još jedan plus je da se može nesmetano koristiti kočnica i u isto vreme menjati brzine. Ovaj sistem je Šimanov patent, ali se i SRAM poslednjih godina upustio u produkciju svojih trigera, koji imaju nešto drugačiji princip .

Tvist šift ili grip šift – su razvijeni od strane SRAM-a, a kasnije ih je i Šimano prihvatio i razvio sopstvene serije. I ovi menjači su godinama evoluirali da bi danas bili izuzetno pouzdani i ekstemno laki za upotrebu. Kod ovog sistema se promene brzina vrše okretanjem dela rukohvata kormana, veoma sličan dodavanju gasa na motociklima. Pri tome, mehanizam im je manje složenosti od mehanizma kod trigera, pa samim tim i manje se kvari. Nedostatak koji se primećuje kada je potrebno kočiti i menjati brzine u isto vreme, što je gotovo nemoguće izvesti. Šimano nije delio ovaj entuzijazam sa SRAM-om, pa su njihovi tvist šifteri razvijeni samo za niže klase opreme.

Šamaraljke ili dual kontrol liver – su ručice menjača koje su Šimanov noviji izum. Kod ovog sistema se išlo na varijantu da vozač može da menja brzine i koči istovremeno, jer DCL poseduje jedninstvenu ručicu menjača i kočnice te pri povlačenju ručice ka kormanu kočimo, dok guranjem ručice naviše ili naniže menjamo brzine. S obzirom na to radi se u V-brake varijanti i u disk varijanti. Ovakav princip menjanja brzina odavno funkcioniše na drumašima (drumskim biciklima), te je 2003. godine Šimano odlučio da svoje decenijsko iskustvo u šifterima drumskih bicikala primeni i na MTB. Sistem je nešto sporiji od klasičnih trigera, dok se s obzirom na veću polugu ručice menjanje brzina odvija manjim dejstvom sile.

Kočnice vrsta

  • Kočnica ili kočioni sistem predstavlja konstrukciju koja ima za cilj da uspori ili zaustavi kretanje bicikla.
    Zadnja nožna kočnica (kontra kočnice)
    Doboš kočnice
    Mehaničke kočnice na trenje (bandaš kočnice)
    Hidraulične kočnice (disk kočnice).
    Mehaničke (bandaš kočnice) su najrasprostranjeniji tip kočnica, poznatije su kao V-kočnice (engl. V-brakes). Ovde sajla povezuje poluge čeljusti kočnica i njenim natezanjem putem ručice kočnica paknovi se dovode u položaj u kome počinju dodirivati bandaše točkova. V-kočnice se proizvode u 2 osnovna oblika, a to je paralelogramski i direktni sistem. Na drumskim biciklima se koristi uglavnom ovaj tip. Treba napomenuti da postoji i hidraulična varijanta bandaš kočnica, u najvećoj meri zastupljena u vidu Magurin HS modela.

Brdski i ostali bicikli imaju više opcija. Od običnih i kanti lever (engl. cantilever brakes), efektivnijih v-kočnica, pa do najboljih disk hidrauličnih kočnica. Među disk kočnicama, takođe razlikujemo mehanički disk i skuplju, hidrauličnu varijantu. Mehanička disk kočnica je hibridna varijanta disk kočnica na sajlu, koja je neke vrsta imitacija hidrauličnih kočnica ali sa dosta lošijim efektom kočenja. Kvalitetnije disk kočnice koriste mineralno ili sintetičko ulje (oznaka DOT) koje hidraulikom prenosi silu na metalnu oblogu koja vrši pritisak na disk. Metalne obloge imaju indikator istrošenosti, dok se disk generalno retko menja. Prilikom spuštanja sa brda, zbog velike opterećenosti pri kočenju, dešava se da se disk užari na nekoliko stotina °C i tada dobija ljubičastu boju. Glavna mana u odnosu na bandaš kočnice je nešto veća masa, prednost je to što nema potrošnje bandaša, što je jedan od glavnih problema sa bandaš kočnicama. Pločice disk kočnica uglavnom traju znatno duže od gumenih paknova slične klase, te je i servis znatno ređe potreban.

Šimanova ručica kočnice

Ručice kočnica kod drumskih bicikli su vertikalne, poseban primer je kod drumskih bicikala za trke na hronometar. Kod njih su ručice više položeneKod brdskih i ostalih bicikli ručice su postavljene horizontalno na kormanu. Kod profesionalnih kočnica ručice su manje (skraćene su) i napravljene od aluminijuma. Jeftinije su duže i uglavnom izrađene od plastike.

Amortizeri

Prednji amortizer i disk kočnice.
Bicikli mogu imati prednje, zadnje amortizere ili punu suspenziju koja radi pre svega u centralnoj ravni simetrije, mada se kod nekih vrši amortizovanje u lateralnoj ravni.

Prednji amortizer

Bicikli sa običnim, krutim vilama su prikladniji za vožnju uzbrdo jer pod sobom konstantno ima čvrst oslonac, iz ovog razloga, svaka ozbiljnija, novija kros kantri vila sa amortizerom poseduje mogućnost zaključavanja (engl. lock-out) (bicikl se ponaša kao da amortizera nema), a vrlo često se zaključavanje može činiti i putem daljinskog upravljača na kormanu bicikla. Prednji amortizer služi za umanjenje vibracija i koristi se uglavnom kod brdkih bicikala, a ponekad na treking biciklima, dok se kao medijum za umanjenje ovih vibracija koristi vazduh (gasovi), ulje, opruga ili specijalne vrste guma.

Posebno jaki amortizeri sa dugim hodom se koriste kod daun-hil (downhill) bicikli.

Zadnji amorizer se koristi kod brdskih bicikli koji su namenjeni vožnji po lošijem terenu i postoje samo na ful-suspenžn (engl. full suspension) ramovima. Zadnji amortizer je dosta manjih dimenzija od prednjeg, a samim tim je i manjeg hoda. Ovi amortizeri mogu da budu:

  • Zadnji vazdušni amortizer
  • Amortizeri sa sistemom ulje-opruga
  • Amortizeri na principu elastomera

Nalazi se paralelno uz horizontalnu ili vertikalnu cev rama, u centralnoj ravni simetrije

Točkovi

Zadnji Kampanjolo točak za drumski bicikl.
Točak je sastaljen iz obruča (bandaša), glave (nable), unutrašnje i spoljašnje gume, kao i žica sa niplovima ili prečaga koje povezuju obruč sa glavom. Obruči za bicikle koje koriste disk kočnice se razlikuju od obruča za obične kočnice. Glava sa obručem može biti prepletena na različite načine, zavisno od broja i osovine

. Obično se to radi žicama sa niplovima, ređa pojava su točkovi koji umesto žica koriste sajle, dok postoje i varijante kod kojih su ulogu žica preuzele prečage ili čitavi diskovi proizvedeni najčešće od karbona, magnezijuma ili aluminijuma

Centar točka je svakako njegova nabla. Do omasovljenja primene amortizera na biciklu nable su u svome središnjem delu bile daleko manjeg prečnika poprečnog preseka. Međutim, sa pojavom prvih amortizera, pojavila se potreba za izdržljivijim nablama pa su MTB nable evoluirale u oblik koji je ime dobio po šimanovom patentu, paralaks i ovaj oblik je i danas osnova za većinu modernih nabli.

Vizuelno gledano, možemo ih podeliti na:

nable namenjene za V-kočnice – gde je uzdužni presek prednje nable simetričan.
nable namenjene za disk kod kojih simetrija ne postoji.

Prema sistemu koji omogućuje rotaciju točka oko osovine, najgrublje se nable mogu podeliti na:

nable koje koriste konuse i kuglice
nable sa industrijskim ležajima.
Zadnja nabla, je konstrukcijski daleko složenija od prednje,

Tekst o gumama možete pročitati ovde